Teorija Evolucije

Teme:

zanimljiv clanak

Pozdrav

Naturalizam

Helacyton gartleri

By Design - Homeobox geni

Teorija informacija

Kreacionizam, konkretno

Jedan "naučni argument"...

Kraecionizam = Religija

Izvinjenje, posle 150 godina

Zašto su neki životni oblici ostali nepromenjeni

Zasto su prosti organizmi postali slozeni

Klinicka smrt foruma-ima li zivih?

M U T A C I J E

izazov za evolucioniste

Zašto (ipak) ne evolucija

Kako razmišlja stručnjak, a kako početnik?

Podvala teorije evolucije

Petogodišnjica

By Design - Homeobox geni:


By Design - Homeobox geni - Posted by zvonkom on 2006-02-16

Zdravo svima, Ovde zanemarujem mnoga veoma te?ka pitanja za teoriju evolucije, pre svega nastanak jedno?elijskih organizama, reprodukciju itd. Osim toga, mnoge pretpostavke koje ?u u tekstu napraviti bi?e u korist evolucije. U prvom delu obja?njavamo pojmove o kojima ?emo u drugom delu izvesti odre?ene zaklju?ke. Razvoj vi?e?elijskog organizma Slo?eni vi?e?elijski organizmi nastaju iz jedne jedine ?elije. Na primer, u slu?aju ?oveka, kada spermatozoid oplodi jajnu ?eliju nastaje jedinsvena ?elija koja ima potencijal, tj. informacije potrebne da se formira ceo organizam. U prvo vreme nakon oplodnje, ova ?elija se deli na potpuno identi?ne ?elije, a zatim nakon nekoliko dana i nekoliko ciklusa podele, ?elije u razli?itim delovima po?inju da se specijalizuju i taj se proces nastavlja dok se ne formira struktura tela i svi organi u okviru nje. Ovaj proces naziva se diferencijacija. Geneti?ki materijal u pojedinim ?elijama ostaje isti tokom diferencijacije (uz par izuzetaka), iako se morfologija ?elije menja. Na kraju ovog procesa, kod razvijenog ljudskog bi?a, imamo ukupno oko 100,000,000,000,000 (10 na 14-ti) ?elija koje izgra?uju ne?e telo, a nastale su od jedne jedine po?etne ?elije. Ovaj proces je veoma sli?an kod svih biljaka, ?ivotinja, insekata itd. Kako se ovo de?ava? O?igledno, ta prva ?elija u sebi sadr?i informacije o celokupnoj strukturi organizma. Ta?nu lokaciju tih informacija prona?la su dva nezavisna tima nau?nika 1983. godine u grupi gena koji su nazvani Homeobox geni. Ove gene sadr?e sva ?iva bi?a koja imaju vi?e?elijsku strukturu - biljke, ?ivotinje itd. Kada pogledamo drvo koje ispod zemlje ima koren, zatim stablo, grane i li??e, za to su odgovorni Homeobox geni. Kada uo?imo da insekt ima telo, glavu, krila, noge, za to su tako?e odgovorni Homeobox geni. Na prvi pogled, mogli bi da pomislimo da su ovi geni jako slo?eni. Upravo suprotno. Homeobox gen je veoma kratak, ali tajna le?i u tome da on ne opisuje kompletnu strukturu organizma, ve? samo globalni raspored organa. Ovaj gen sadr?i informacije tipa "ovde ide glava", "ovde treba da bude noga", "ovde srce", a za razvoj pojedinih organa zadu?eni su drugi "pod-geni" koje Homeobox samo aktivira. Posebna podgrupa Homeobox gena - Hox geni - odre?uju "koordinatni sistem" za izgradnju organizma. Oni su zadu?eni da glava bude "gore", a noge "dole" i da leva ruka bude nasuprot desne. Odavde zaklju?ujemo da slo?eni vi?e?elijski organizam mora u svojim genima imati informacije: - o strukturi pojedina?nih tkiva i organa - o morfologiji organizma, tj. informacije o rasporedu i relacijama tih organa I ?ta s tim? Kada su otkriveni, Homeobox geni su izazvali odu?evljenje kod nau?nika evolucionista. Prvo, to je pokazalo da ?ivi svet ima jedinstven i relativno jednostavan mehanizam kojim upravlja veoma slo?enim procesom razvoja vi?e?elijskih organizama, ?to je neophodno za evoluciju. Drugo, omogu?ava drasti?ne mutacije organizama. Na primer, mutacijom ovih gena postignuto je da mu?ica dobije dva para krila ili da joj se umesto antene na glavi razvije noga. Princip po kojem oni funkcioni?u programeri ?e lako prepoznati kao "proceduralno programiranje", odnosno upotreba "podprograma" gde "glavni program" samo upravlja izvr?avanjem manjih, nezavisnih grupa instrukcija. Za evoluciju, neophodno je da slo?eniji organizmi nastaju od jednostavnijih tako ?to koli?ina informacija sadr?ana u genima raste na osnovu jednostavnih mehanizama kao ?to su mutacija i prirodna selekcija. To isto zna?i da su vi?e?elijski organizmi nastali od jedno?elijskih. Postoji nekoliko pretpostavki kako je do toga moglo do?i, u su?tini svode se na to da se vi?e jedno?elijskih organizama organizuje u "kulturu", a onda mehanizmima kao ?to su simbioza, mutacije itd. iz te kulture formiraju tkiva i organi vi?e?elijskog organizma. Kulture nezavisnih jedno?elijskih organizama koje funkcioni?u kao celina jesu uo?ene u prirodi, a smatra se da su prvi najjednostavniji "pravi" vi?e?elijski organizmi bili bliski sun?erima i sli?nim morskim oblicima ?ivota. Teorijski model Pretpostavimo da je prvi najjednostavniji vi?e?elijski organizam imao samo dve vrste tkiva: T1 i T2, na primer spolja?nju "opnu" i unutra?nje tkivo. ?elije tog organizma moraju imati odgovaraju?e gene koji upravljaju razvojem ta dva tkiva G1 i G2. Osim toga, moraju imati mehanizam i informacije koji ?e ih aktivirati i odrediti morfologiju organizma, tj. raspored ova dva tkiva - nazovimo gen koji nosi te informacije H. To je zapravo funkcija koju imaju uo?eni Homeobox geni. Dakle, da bi na? vi?e?elijski organizam bio prava "jedinka" sposobna za reprodukciju, njegove ?elije moraju imati bar ove tri informacije - G1, G2 i H. To je minimum informacija koje su mu neophodne. Ukoliko bilo ?ta od ova tri elementa nedostaje, nije pitanju vi?e?elijski organizam. Pretpostavimo da je ovaj vi?e?elijski organizam nastao iz kulture jedno?elijskog organizama koji nose gene G0. U kulturi jedno?elijskih organizama, svaka pojedina?na ?elija se reprodukuje nezavisno pri ?emu nastaju, u idealnom slu?aju, potpuno identi?ne ?elije. Naravno, zbog mutacija de?ava se da te ?elije ne budu identi?ne, a pod uslovom da u razli?itim delovima ove kulture imamo razli?ite prirodne uslove (na primer, spolja?nje ?elije kulture su pod uticajem temperature okru?enja, a istovremeno od tog spolja?njeg uticaja ?tite unutra?nje ?elije), mogu?e je da ?e prirodnom selekcijom u spolja?njem delu ove kulture opstati samo jedinke sa mutacijom koja je od G0 dovela do G1, a u unutra?njem jedinke sa mutacijom G2. Dakle, prirodni uslovi doveli su do toga da na?a kultura jedno?elijskih organizama dobije najjednostavniju mogu?u strukturu vi?e?elijskog organizma. Spolja imamo "tkivo" T1 - opnu, a iznutra "tkivo" T2, identi?no vi?e?elijskom organizmu koji smo ?eleli da dobijemo. Problem Informacije koje su kod na?e kolonije dovele do primitivne diferencijacije dva tkiva dolaze iz spolja?nje sredine. Kada nestanu uslovi koji su doveli do diferencijacije, nesta?e i na?a "tkiva". Neka ti uslovi i traju beskona?no dugo. U na?oj kulturi imamo dve vrste ?elija - jedne nose mutaciju G1, druge G2. ?elije spolja?njeg tkiva ?e imati samo gen G1, ?elije unutra?njeg ima?e samo G2. Da bi na?a kolonija postala pravi vi?e?elijski organizam, potrebno je da jedna ?elija nosi oba ova gena, da bi se iz nje mogao razviti novi takav organizam i formirati tkiva T1 i T2. Bez toga, na? oganizam ne mo?e da se reprodukuje i osta?e zauvek usamljen, u idealnom slu?aju. Pretpostavimo da se i to nekim procesom "fuzije" ?elija u na?oj kulturi kona?no desilo. Dobili smo dakle ?eliju koja nosi informacije potrebne za oba tkiva. Prime?ujete da mi u ovom modelu stalno pravimo ustupke evolucionom modelu, od kojih je svaki mnogo ve?i od sedmice na lotou. ?ta nedostaje? - Ta ?elija i dalje nema "informacije" koje su potrebne za diferencijaciju tkiva. Iako nosi gene G1 i G2 koji su potrebni za tkiva T1 i T2, na?a ?elija nema informacije potrebne da aktiviraju gen G1 spolja i gen G2 iznutra. Ona nema informacije o morfologiji organizma koje smo na po?etku ozna?ili sa H. Odakle su te informacije do?le kod hipoteti?ke kolonije koja li?i na vi?e?elijsku jedinku sa dva tkiva? Iz uslova okru?enja. Mogu li se te informacije mutacijama i prirodnom selekcijom "prepisati" u gene jedno?elijskih organizama? Obratite pa?nju - "spolja?nji" i "unutra?nji" deo kulture jedno?elijskih organizama razvijaju se potpuno nezavisno. Nema na?ina da "spolja?nji" deo sazna za "unutra?nji" i tu informaciju kodira svojom DNK ili obrnuto. Nova ?elija koja nosi gene G1 i G2 ne?e sama od sebe formirati tkiva T1 i T2. Ona nema informaciju da spolja treba da aktivira gen G1, a iznutra G2. U najboljem slu?aju formira?e novu amorfnu koloniju. ?ta to zna?i? Jedno?elijski organizam nema informacije potrebne za diferencijaciju organa potrebnu za vi?e?elijske organizme. On mo?e mutacijama menjati svoje osobine, ali ne postoji na?in na koji bi on dobio informacije koje su sadr?ane u Homeobox genima. Ne radi se o tome da "jo? uvek ne znamo" kako se to desilo, ve? smo pokazali da je tako ne?to NEMOGU?E. Jedno?elijski organizam ne mo?e evoluirati u vi?e?elijski. Naravno, veoma je te?ko napraviti teorijski model sistema koji zavise od takvog mno?tva parametara kao ?to je slu?aj kod ?ivih organizama. Osim toga, takav model zahteva multidisciplinarna znanja koje jedan ?ovek te?ko mo?e da obuhvati. Me?utim, uz pomo? apstrakcije osnovnih principa poku?ali smo da ovaj primer bude dovoljno precizan. Mi smo ovde pretpostavili puno toga u korist evolucije, pre svega postojanje veoma slo?enog sistema kao ?to je jedno?elijski organizam i odgovaraju?eg okru?enja u kojem on opstaje. I pored sve "dobre volje", o?igledno je da vi?e?elijski organizmi nisu mogli nastati "samoorganizacijom" jedno?elijskih, jer informacije o tome kako da se organizuju ne mogu nastati mehanizmima evolucije - mutacijom i prirodnom selekcijom. Da poku?amo da u ovom razmi?ljanju prona?emo gre?ku koja menja kona?ni zaklju?ak. Ukoliko to ne mo?emo da poka?emo, onda je potrebno prona?i neki novi evolutovni mehanizam koji bi omogu?io prelazak jedno?elijskih i vi?e?elijske organizme, ili jednostavno zaklju?ujemo da evolucija ne funkcioni?e na ovom primeru. Svako dobro ?elim

Re: By Design - Homeobox geni - Posted by milosh on 2006-02-16

ZvonkoM:
Ovde zanemarujem mnoga veoma te?ka pitanja za teoriju evolucije, pre svega nastanak jedno?elijskih organizama, reprodukciju itd.
Ok, jedno cemo po jedno. Kada zavrsimo ovu pricu, onda mozes da pokusas da objasnis sta je problem sa jednocelijskim organizmima, reprodukcijom, itd... Da bi se pobio ovaj tvoj argument nije potrebno cak ni ulaziti posebno u teoriju evolucije, dovoljno je pogledati organizme koji postoje danas, i kako se kod njih vrsi diferencijacija tkiva. Originalni nastanak visecelijskih organizama Ovo je dobrim delom opisano u prvom poglavlju teksta o prelaznim fosilima, ali dacu par primera. - Najprostiji primer su mnoge vrste algi, kod kojih se stvar svodi na to da celije nakon deljenja ostaju prikacene jedna za drugu, cime nastaje dug lanac celija. Kontrolu ovoga kod mnogih vrsta vrsi samo jedan jedini gen, tako da se radi o jednoj prostoj mutaciji. Prednost ove mutacije je sto jedna celija zavisi u potpunosti od struje vode, dok visecelijski lanac ima tendenciju da pluta, i time ostaje blizu povrsine i izlozen vecoj kolicini svetlosti. - Druge primere imas kod sundjera, slime molds, i nekih dupljara, gde je moguce rasturiti citav organizam na jedocelijske organizme koji mogu nezavisno da prezive. U svim pomenutim slucajevima, radi se o prostoj kooperaciji, gde identicne celije proizvode vecu strukturu koja im svima koristi. U svakom pojedinacnom slucaju, celije prosto luce na povrsinu nesto sto ih povezuje u celinu, i kontrola je veoma jednostavna. Ako zelis detaljnije objasnjenje bilo kog konkretnog sistema, pitaj. Ali, kao sto rece, sta sa diferencijacijom tkiva? Diferencijacija Najprostiji oblik diferencijacije, prisutan kod najprimitivnijih visecelijskih organizama (Tricoplax, recimo, ima samo cetiri vrste celije, i ukupno se sastoji od oko 200 celija) je zasnovan na principu slucajnosti. Odredjen gen se prosto nalazi pod promoterom koji ce "ukljuciti" proizvodnju odredjenog proteina samo u jednoj od prosecno svakih deset celija. Ako ovakve celije skupis na gomilu, dobices "kesicu" celija koja je "istackana" celijama u kojima je taj retki protein prisutan. Ako je doticni protein kontrolni protein za masu drugih gena, ovo vodi u prvi oblik diferencijacije. Drugi oblik diferencijacije, na kome se zasnivaju tkiva visih zivotinja i biljaka, ukljucujuci tu i ljude, je gradijent. Mada tvoje pitanje pominje Hox gene, samo zivotinje poseduju doticnu grupu; razvoj biljaka se odvija na drugaciji nacin. Ovaj sistem je veoma prost, i u pocetku uopste nije zasnovan na genetici: radi se o obicnom gradijentu. Uzmimo jos prostiji organizam od onoga koga ti pominjes: prostu "kesicu" koja se sastoji od dva sloja celija. Zamisli sada da se usred ta dva sloja pojavi jos jedna celija. Bilo sta sto se nalazi spolja - hrana, soli, minerali, signalni molekuli - mora prvo da prodje kroz spoljne celije da bi doslo do ove nove. Masa gena, jos kod bakterija, je pod kontrolom spoljasnjih signala. Princip je prost, i pokazalo se da moze da evoluira u laboratoriji: protein je neaktivan sam po sebi, ali kada se pojavi odredjeni signal (recimo, secer), on se prikaci za DNK i aktivira odredjene gene (gene potrebne za metabolizam tog secera, recimo). Ako spoljasnja tecnost mora da prolazi kroz spoljasnje celije da bi dosla do unutrasnje, njen sastav ce biti drugaciji, i samim tim ce biti drugaciji i sistem gena koji ce u toj celiji biti aktivni - proizvodeci, automatski, novo tkivo. Ne zaboravi: sve celije u ljudskom organizmu sadrze istu DNK, jedina razlika je koji geni su aktivni u kojoj celiji. E, sad. Mnoge celije, ukljucujuci tu i bakterije, komuniciraju. Razvoj ove osobine je prilicno jednostavan, uzet sam po sebi. Bakterije imaju sisteme za detekciju hrane; isto tako, one mogu da prepoznaju "izduvne gasove" drugih bakterija koje jedu hranu. Ako se u nekoj sredini nalazi jako mnogo tih "izduvnih gasova", a jako malo hrane, to znaci da je sva hrana vec pojedena. Iz razloga koji su veoma komplikovani za objasnjavanje (ali su eksperimentalno dokazani), najoptimalnije ponasanje za bakteriju (tj. ponasanje koje ce proizvesti najvise potomstva) je da se sto brze razmnozava dogod ima hrane, a kada pocne da ponestaje hrane da energiju umesto u razmnozavanje ulaze u zastitu, proizvodnju spora, itd. Otud, dogod ima hrane, bakterije jedu i proizvode razne otpadne supstance. Kada pocne da ponestaje hrane, a kolicina otpadnih supstanci poraste do odredjene koncentracije, geni za razmnozavanje se simultano deaktiviraju u svim bakterijama, a aktiviraju se druge grupe gena, sto im menja ponasanje. (ako zelis, mogu da ti dam korak po korak verovatnu evoluciju i za ovaj sistem; ali to bi bila jos jedna posebna poruka). Eukariote su od bakterija nasledile ove primtivne sisteme kontrole, i razvile ih (opet, korak po korak, mozemo posebnu poruku na tu temu) u kompleksnije sisteme komunikacije. Recimo, celija moze da da da signal koju samo druge celije njene vrste mogu da prepoznaju, a koji znaci "ej, nasao sam mnogo hrane ovde, dodjite!" Druge celije onda prosto prate gradijent - signal ce biti najkoncentrisaniji oko celije koja ga oslobadja, pa prostom difuzijom sve manje koncentrisan sto se dalje ide. Ovako se razvija citav sistem gena, koga vidimo kod jednocelijskih eukariota, koji se zasnivaju na pracenju gradijenta. Celu ovu pricu pricam zato sto se diferencijacija tkiva zasniva na prosto preuzetom principu od ovih, prethodno postojecih, gena. Predjimo sada na tvoj teorijski sistem, u kome se radi o organizmu sa dva sloja celija. Kako takav organizam moze da nastane? Pocni od jednocelijskog organizma. Mutacija jednog od gena za adhezivne proteine (prakticno svi jednocelijski organizmi imaju ove proteine, koji im omogucavaju da se zakace za neku povrsinu u okolini) izaziva da nakon podele, celije ostanu povezane jedna sa drugom. Ovo moze izazvati proizvodnju lanca celija, povrsine (ili "ploce") od celija, ili suplje kesice celija. Za ovu diskusiju je najzanimljiviji ovaj treci oblik. Originalno (a i dan danas kod nekih prostih organizama), kesica se stvara zato sto celije koje su "unutra" (ispod spoljnih celija) ne mogu da dodju do kiseonika ili hrane, tako da moraju ili da se proguraju na povrsinu ili da izumru. Ovaj organizam se deli prostom mehanickom disrupcijom, ili povremeno tako sto oslobadja pojedinacne celije koje se odlepe, voda ih odnese negde, i onda se na tom drugom mestu razviju u novu kesicu (opet, kao primer imas sundjere). Zivot najveceg broja zivotinja se odigrava na obilje/nestasica principu. Zivotinja naleti na mesto na kome ima jako mnogo hrane (najcesce mnogo vise nego sto sama moze da pojede), pa zatim mora da prezivi neko vreme prakticno bez hrane. Kroz par mutacija na celijskim pumpama (iste mutacije vidimo danas svuda; izmedju ostalog i na celijama raka koje razviju otpornost prema hemoterapiji tako sto razviju pumpe koje pumpaju lek napolje istom brzinom kojom on ulazi u celiju), ova "plutajuca kesica" pocinje da pravi vakuole - kada ima mnogo hrane, pumpa je unutra u centar kesice. Ako se sada neka celija podeli tako da jedan od njenih potomaka zavrsi unutar kesice, taj potomak ce moci da prezivi, posto kesica sada sadrzi dosta hrane. Taj potomak moze, stavise, da ostane povezan sa majkom, i tako deobom da proizvede drugi zid celija, cineci ceo organizam mnogo snaznijim. Unutrasnji zid celija, medjutim, nije izlozen istim uticajima kao i spoljni, sto ce izazvati diferencijaciju. Ovde imamo dva tkiva, T1 i T2, bez ikakvih dodatnih kontrolnih mehanizama. Plus, svaka celija pojedinacno moze da dovede do razmnozavanja ovakvog organizma - ako uzmes bilo koju celiju i pustis je da se razmnozava, ona ce proizvesti malu kesicu, pa onda unutar te kesice upumpati hranu, pa onda se razmnoziti tako da se pojavi drugo tkivo... Sledeci, i konacni, korak je lucenje signala, sto je mesavina dva osnovna sistema diferencijacije. Kao sto pomenuh iznad, mnogi geni imaju odredjenu verovatnocu aktivacije, koja nije 100%. Ako se, recimo, neki gen aktivira samo u jednoj celiji od hiljadu, sta moze da se desi? Evo ti primer iz stvarnog zivota: gen se ukljuci u jednoj celiji na kesici, i ta celija pocne da luci signalnu supstancu. Ta supstanca ima dva efekta. Prvo, onemogucava aktivaciju tog istog gena u svim drugim celijama (tj. ta celija ce od ovog trenutka biti jedina koja luci taj signal). Drugo, menja aktivaciju gena u celijama koje su izlozene visokim koncentracijama tog signala. Time dobijas promenu u tkivu koje se dogadja samo na jednom mestu na kesici - trecu vrstu tkiva. Sve dostupno prostim mutacijama. Za kraj, evo ti primer kako to izgleda u praksi. Neke vrste braon algi imaju i jednocelijski i visecelijski oblik. Jednocelijski oblik moze da pluta okolo, dok se ne zakaci za kamen. Kada se zakaci za kamen, celija pocne da se deli, i proizvodi veoma snazne vezivne proteine kojima se vezuje za kamenu povrsinu. Takodje, ista celija proizvodi i signal (zovimo ga signal A). Tokom deobe, neke od novih celija ce takodje biti zakacene uz kamen, i ponasace se isto kao i ona prva. Ali neke ce biti zakacene za prvi sloj celija, i nece biti direktno zakacene uz kamen. Te celije ce nastaviti da proizvode veoma snazne veze, ali nece proizvoditi signal A. Kako alga raste, tako ce nove celije biti sve udaljenije i udaljenije od kamena. U odredjenom trenutku, koncentracija signala A koga proizvode samo celije koje su u direktnom kontaktu sa kamenom ce postati suvise niska; ove celije ce poceti da proizvode mnogo manje snazan vezivni sistem; i pocece da proizvode signal B. Celije koje rastu dalje primaju signal B i vrlo malu kolicinu signala A, i razvijaju se u obliku kesice. Signal B aktivira gen koji proizvodi protein koji pumpa razne gasove iz spoljne sredine unutar kesice. Na algi, ovo ima efekt da proizvede "balon" koji odrzava biljku uspravnom. Kako celije rastu i dalje, one dodju do tacke na kojoj signala A vise uopste nema, ali signal B je jos uvek prisutan na niskom nivou. To dovede do aktivacije gena koji teraju stablo nove alge da se grana, i da proizvodi signal C. Konacno, i signal B nestaje, ostaje samo signal C. Celije koje primaju ovaj signal pocinju da se razmnozavaju u obliku prostih ploca. S obzirom da snaga signala C zavisi od udaljenosti od mesta grananja, ploca ce biti oblika lista. Kada celija postane toliko udaljena da prestane da prima signal C, ona prestaje da se razmnozava, inace bi list postao preveliki za biljku. Time imas prost sistem signala i uticaja kojim jednocelijski organizam (kome mozes uzeti bilo koju celiju i iz nje izvesti celu novu biljku) postaje velika struktura sa korenom, balonima za odrzavanje polozaja, granama, i listovima. I svaki korak njegove evolucije je u domenu mutacije i prirodne selekcije. Za precizne detalje funkcionisanja ovoga, preporucujem knjigu "Endless Forms Most Beautiful". Mozemo ovde da obradjujemo sve zive i nezive sisteme razvoja diferencijacije (onaj predlozen gore je samo jedan od mnogih), ali ovo su stvari koje su dobro poznate, i koje su u zadnjih petnaest godina izazvale pravu revoluciju - do te mere da je Evo-Devo (evolutionary development, grana biologije koja se bavi upravo ovim) najbrze rastuca oblast medju bioloskim naukama posle bioinformatike.

- Posted by zvonkom on 2006-02-17

Huh! Hvala Milo?e na kvalitetnom odgovoru. Mora?u da ovo polako i detaljno prou?im, pa se javljam. Moj primer je zapravo skica neke "teoreme" koju nazirem u ID teoriji, kada se jednog dana bude razvila kako treba. Za sada, ona je jo? uvek u fazi opservacija i definisanja osnovnih pojmova, iako (mi) zagovornici ve? sve "vidimo". Tako je sa svakom novom teorijom dok se stvari ne iskristali?u. Poput Darvina kada je uo?io pravilnosti i izveo odre?ene zaklju?ke, iako je pro?ao ?itav vek da se defini?u i istra?e mehanizmi koji sve to omogu?avaju. Mala digresija, u nauci nam je najlep?e kada uspemo da napravimo matemati?ki model pojave, pa onda mo?emo do mile volje da matemati?kim aparatom razvijamo dalje. U principu, genetika je ve? veoma zrela za tu fazu. Nosioci informacija, mutacije, replikacija, sve je to veoma lako apstraktno izraziti matemati?kim pojmovima. Me?utim, kada je evolucija u pitanju, tu imamo zaista jednog za sada neuhvatljivog "duha" - prirodnu selekciju. Taj pojam jo? uvek ne mogu da naslutim kako bi se mogao ubaciti u model, jer je jednostavno previ?e amorfan, nedefinisan. "Prirodna selekcija" mo?e biti bilo ?ta i sve zajedno. U svakom slu?aju, kada se matemati?ari budu uhvatili te stvari, bi?e veoma zanimljivo. ?ta god mislili o njima, Behe i Dembski su bar pokrenuli taj proces, nadam se da se ne?e tu i zavr?iti. Bilo bi veoma lepo da jednog dana imamo ne?to kao "prostor ?elija", pa matemati?kim aparatom poka?emo da li je mogu?e da se prirodnom selekcijom informacije o diferencijaciji na osnovu spolja?njih uslova "presele" u DNK. Svako dobro ?elim

- Posted by milosh on 2006-03-05

ZvonkoM:
Moj primer je zapravo skica neke "teoreme" koju nazirem u ID teoriji, kada se jednog dana bude razvila kako treba.
Izvinjavam se na kasnjenju odgovora; prvo sam se selio, pa sam se onda razboleo (na srecu nakon sto smo zavrsili sa selidbom). Bojim se da ces se nacekati da ID napravi neku kristalizovanu teoriju od bilo cega. Ako se pojavi jednog dana neka alternativa evoluciji, iskreno sumnjam da ce ona biti zasnovana na bilo cemu sto danas vidimo u ID.
ZvonkoM:
Mala digresija, u nauci nam je najlep?e kada uspemo da napravimo matemati?ki model pojave, pa onda mo?emo do mile volje da matemati?kim aparatom razvijamo dalje. U principu, genetika je ve? veoma zrela za tu fazu. ... U svakom slu?aju, kada se matemati?ari budu uhvatili te stvari, bi?e veoma zanimljivo.
Matematicari su se dohvatili toga pre ihahaj vremena. Bioinformatika se bavi, izmedju ostalog, upravo time. Postoje ogromni i veoma kompleksni matematicki modeli evolucije i razvoja vrsta. Prirodna selekcija se tesko moze modelirati unapred, ali moze unazad. Naime, moze da se izmeri brzina selekcije za odredjene mutacije u prirodi danas, i da se na osnovu toga izvedu aproksimacije brzine promena u prirodi. Onda se genetske razlike izmedju vrsta svedu na matematicke velicine, i modelira se razvoj. Ima mnogo modela koji se ovim bave; najlaksi za pristup su modeli filogenetske analize po minimalnoj distanci (Fitch-Margoliash metod, recimo).
ZvonkoM:
?ta god mislili o njima, Behe i Dembski su bar pokrenuli taj proces, nadam se da se ne?e tu i zavr?iti.
Ali nisu. Oni su upali u oblast u kojoj se mnogo toga ozbiljno radi, i poceli da lupaju gluposti. To je tesko vredno paznje, osim u smislu da se mora paziti koliko stete ce da naprave pre nego sto nestanu sa radara.