Zakoni prirode ili slučajna konfluenca dokaza?

Sadržaj:

Mnogi ljudi odbijaju da prihvate ideju evolucije, pošto misle da evolucija znači razvoj života kroz “čisti slučaj”. Ovo je potpuno razumljivo, pošto se život na Zemlji zaista i nije razvio slučajem. Kao što prethodna poglavlja pokazuju, razvojem života upravljaju neumitni zakoni prirode – isti zakoni koji kontrolišu kretanje planeta, fuziju u zvezdama, isparavanje i kondenzaciju vode, i sve ostale procese koji postoje u prirodi.

Teorija evolucije je naučna teorija koja sadrži u sebi sve informacije i podatke koje smo skupili o živom svetu i njegovoj istoriji. Količina tih informacija je ogromna: na prethodnim stranicama je dat samo jedan veoma opšti uvid u jednu mrvicu izabranu sa planine činjenica, koncentrisan na one primere koje je najlakše objasniti bez predubokog ulaženja u stručni žargon, i u tekstu koji je ograničen na samo nekoliko stranica. U svakoj pomenutoj kategoriji dokaza, postoje mnogobrojne knjige sa hiljadama dodatnih primera.

Čitave kategorije dokaza nisu čak ni pomenute – recimo, biogeografski dokazi (koji pokazuju da se kasnije vrste životinja razvijaju u lokalnim ekosistemima od onih životinja koje su tu prethodno bile prisutne; fosili predaka kengura, recimo, se mogu naći samo u Australiji, gde danas žive njihovi potomci), ili ekološki dokazi (pomeranje oblasti fosila određenih vrsta paralelno sa klimatskim promenama; podela okeanskih vrsta nakon nastanka prepreka poput istmusa Paname; itd.).

Svi ovi dokazi nas stavljaju pred jedno veliko pitanje: da li je razumno verovati da su se svi ti dokazi skupili na gomilu…pa, slučajno?

Svaki pojedinačni dokaz može biti pogrešan. Recimo, možda je neki specifičan fosil u stvari ostatak nekakve deformisane životinje. Možda smo pogrešno uporedili sekvencu nekog određenog gena. Pojedinačno, nijedan dokaz evolucije nije dovoljan za njenu potvrdu.

Ali apsolutno je nemoguće da svi ovi dokazi ISTOVREMENO budu netačni. Ugnježdena hijerarhija života, genetsko nasleđe, tragovi evolucije u svim aspektima života, fosilni zapis u kome se vidi postepen nastanak vrsta i oblika…svi tragovi koje smo do sada našli nam ukupno ukazuju da se život u prošlosti razvijao kroz iste procese koje danas uživo posmatramo u prirodi.

Potrebna bi bila fantastično nemoguća šansa – slučajno poklapanje miliona nezavisnih činjenica, milioni slučajnih grešaka koje slučajno proizvode apsolutno isti rezultat na stotinama hiljada uzoraka – da se dobije ovolika količina različitih dokaza u korist iste teze, a da pritom ta teza bude pogrešna.

U nauci, nijedna teorija nikada ne prestaje da bude predmet daljih ispitivanja. Teorija evolucije je predmet rada stotina hiljada naučnika u svetu, i detalji će se dalje razjašnjavati kako budemo nalazili sve više i više daljih dokaza. Ali opšta činjenica evolucije: da je život evoluirao od male grupe početnih zajedničkih predaka (ili možda čak i jedne jedine početne žive ćelije) je danas pokazana van svake razumne sumnje.

^{Fotografija: Inti}

Završna napomena

Davno je rečeno, “znanje je moć” – a kao što je takođe odvajkada poznato, svaka moć se može zloupotrebiti. Vatrom se može skuvati ručak, ili nekome zapaliti kuća. Čelik se može upotrebiti da se napravi bolji plug, ili da se iskuje bolji mač. Isto važi i za teoriju evolucije, koju su mnogi pokušali da zloupotrebe u razne svrhe. Otud, ovaj tekst ćemo završiti jednom generalnom napomenom za ljude koji su pročitali prethodni tekst, razumeli ga, i koji se sada pitaju šta to znači za njihov svakodnevni život.

Odgovor je komplikovan. Sa jedne strane, besmisleno je pitati “šta evolucija znači za smisao života?” ili “šta ona znači za poziciju čoveka u svetu?” Odgovor na ovakva pitanja je “ništa”: mi smo ono što jesmo, bez obzira kako smo nastali. Mi imamo iste obaveze prema ljudima oko sebe, i isti razum kao i pre nego što smo razumeli evoluciju.

Teorija evolucije je deo nauke, objašnjenje funkcionisanja jednog dela materijalnog univerzuma u kome živimo; ona nije direktiva za moralno ponašanje, niti nam diktira pravac u kome našu civilizaciju treba okrenuti.

^{Fotografija: ZachT}

Ali sa druge strane, evolucija nam svakako daje šansu za mnogo širi pogled na svet, pogled koji je deo šire perspektive koju nam daje cela naša nauka: da je univerzum jedna celovita, povezana stvar.

Podaci koje trenutno imamo nam govore da je univerzum pre oko 13.7 milijardi godina bio veoma mali, veoma vreo, i veoma gust – i da se iz tog oblika odjednom proširio, u događaju koga zovemo “Veliki Prasak.” Prateći osnovne zakone univerzuma, time oslobođena energija se sažela u elektrone i protone, koji su se zatim povezali u atome vodonika. Taj vodonik je gravitacija povukla u prve zvezde, koje su u svom srcu vršile fuziju, stvarajući sve ostale elemente. Po istim pravilima i zakonima koji vladaju svime ostalim, ove zvezde su zatim eksplodirale u supernovama, šireći nove elemente kroz univerzum.

Ova zvezdana tvar se pomešala sa preostalim vodonikom, i usled gravitacije, opet kolapsirala u nove zvezde i planete. Na makar jednoj od tih planeta je nastao život.

I iz tog skromnog početka, i dalje prateći iste osnovne zakone, život je rastao i evoluirao. Mnoge katastrofe su se dešavale, uništavajući veliki deo živih bića; ali žilav, otporan i promenjiv, život je nastavio da se razvija.

Sve dok nije proizveo samosvesna bića koja su sposobna da pogledaju u nebesa, da se zapitaju kako je sve to počelo, i da pokušaju da odgonetnu zagonetku svog nastanka.

Teorija evolucije je deo slike koja stavlja čoveka u kontekst prirode. Mi smo mali, ranjivi, krhki – ali istovremeno, mi smo sačinjeni od zvezdane tvari, sposobni da uvidimo istoriju sveta, i sposobni da planiramo njegovu budućnost.

^{Fotografija: Tommy Hansen}

Kakva će biti naša odluka? Ceo svet, svi naši rođaci, od ajkula do slonova, od meduza do medveda, od pčela do hrastova – svi čekaju da vide kakvu ćemo budućnost izabrati. Kao deo ljudske rase, čitaoci ovog teksta imaju svoj udeo u toj odluci – i možemo se nadati da će ta odluka biti mudra.

Miloš Babić, Arizona, 15. februar 2010.

^{Fotografija: Serguei S. Dukachev}

[preth o dno poglavlje][nazad na vrh strane]