Evolucija i rasizam

Među kreacionstičkim knjigama i tekstovima postoji nekoliko često pominjanih, u kojima se tvrdi nekoliko zanimljivih stvari:

• Čarls Darvin je bio rasista
• evolucija podržava rasizam, pošto tvrdi da su neke rase “više evoluirale” od drugih.
• Hitler je bio veliki poštovalac evolucije, i zbog evolucije je istrebio Jevreje
• socijalni darvinizam je neophodna posledica evolucije
• itd.

Ovi argumenti su, kao i velika većina ostalih, produkt americkih profesionalnih kreacionista, koji svoje knjige i lekcije prodaju americkoj publici (koja je prilicno loše obrazovana po pitanju ne-američke istorije). Na žalost, iako bi ljudi sa našeg jezičkog područja trebalo da znaju bolje, ovi argumenti su se proširili i kod nas do tačke na kojoj je neophodno obraditi ih i pokazati do koje mere se oni ne slažu sa istinom.

Prvi problem sa idejom da je evolucija rasistička možemo videti jednostavnim pogledom na istoriju: kada i gde je rasizam bio u zenitu?

Darvinova knjiga “Poreklo vrsta” je objavljena 1859. godine.

Više od dva veka pre nego što je teorija evolucije nastala, prvi crni robovi su dovedeni u Ameriku; institucija ropstva je duboko ustaljena u američkom jugu. Najveći deo sveta je već stotinama godina pod čizmom kolonijalnih sila, koje smatraju svakoga čija boja kože nije bela “inferiornim”. Tokom celog ovog perioda, svi Evropljani su bili kreacionisti – ubeđeni vernici da je Bog stvorio zemlju i ljude upravo onako kako je opisano u Knjizi Postanja.

Tvrditi da je teorija evolucije uzrok rasizmu je kao kada bi neko tvrdio da je Ajnštajnova teorija relativiteta (otkrivena i objavljena 1905.) odgovorna za pad Rimskog Carstva.

Ali odgovor na ovaj argument nije baš tako jednostavan. Kreacionisti imaju veoma dobar razlog zbog koga odgovornost pokušavaju da prebace na teoriju evolucije: sakrivanje kreacionističkog uticaja u tom periodu.

Pogledajmo istoriju malo dublje…

I – Evolucija, kreacionizam i rasizam

Teorije superiornosti nacije prate ljudsku rasu od samog njenog početka. U mitovima i pričama mnogih naroda se mogu naći tvrdnje o posebnom položaju date nacije u poređenju sa njenim susedima i drugim narodima. Grci i Rimljani su sve druge narode, bez obzira na boju kože, nazivali “varvarima”. Kineska država je vekovima u zvaničnim dokumentima deklarisala superiornost Kineske rase nad svim drugima. Primera ima skooro isto onoliko koliko i naroda na svetu.

Ali pravi rasizam, u kome se ljudska rasa delila na “više” i “niže” oblike, došao je do punog izražaja tek u doba kolonijalizma, kada su evropski narodi porobili najveći deo sveta i počeli da koriste domoroce kao jeftinu radnu snagu, oduzimajući im zemlju, imovinu, pa i same živote.

Da bi opravdali to ponašanje pred svetom, kolonizatori su razvili teoriju superiornosti: dok su se evropske nacije tehnološki razvile i osvojile okeane, plemena Amerike, Australazije i većeg dela Afrike su ostala na nivou primitivnog gvozdenog ili čak kamenog doba. Prema tome, govorili su kolonizatori, očigledno je da su druge rase inferiorne; Evropljani imaju dužnost da im pomognu da postanu civlilizovani, koliko je to već moguće. U ime ove ideje, veliki deo sveta je vekovima patio pod evropskim kolonijalnim silama.

Na žalost, mnogi hrišćanski religiozni autoriteti su se ubrzo priključili ovoj interpretaciji tvrdeći da Bog i Biblija daju pravo Evropljanima da porobe ostatak sveta. Prvi (navodno biblijski) razlog dat za evropsku superiornost je “Prokletstvo Hamovo”. Ham je, po Bibliji, bio jedan od trojice Nojevih sinova, koji je pocinio strašan greh: video je svog oca golog:

(Prva Knjiga Mojsijeva, poglavlje 9)
20. A Noje poče raditi zemlju i posadi vinograd.
21. I napiv se vina opi se, i otkri se nasred šatora svojega.
22. A Ham, otac Hanancima, vidje golotinju oca svojega, i kaza obojici braće svoje na polju.
23. A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njom golotinju oca svojega, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svojega.
24. A kada se Noje probudi od vina, dozna šta mu je učinio mlađi sin,
25. I reče: proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama braće svoje!
26. I još reče: blagosloven da je Gospod Bog Simov, i Hanan da mu bude sluga!
27. Bog da raširi Jafeta da živi u šatorima Simovijem, a Hanan da im bude sluga!

Ovo prokletstvo naizgled nema nikakve veze sa rasom; ali srednjovekovni teolozi su našli još jedan stih u sledećem poglavlju.

(Prva Knjiga Mojsijeva, poglavlje 10, spis naroda)
6. A sinovi Hamovi: Hus i Mesrain, Fud i Hanan.

Hus, jevrejski Kuš, je ime koje znači “crni”. U srednjem veku, teolozi su ovu reč interpretirali da znači “ocrnjen grehom”. Nešto kasnije, u kolonijalno doba, ova reč uzima doslovno značenje: crna koža.

Na osnovu ovog argumenta, najveći deo hrišćanskih teologa kolonijalnog doba je podržavao ropstvo “nižih rasa”: po njihovoj interpretaciji Biblije, ljudi crne kože su još u Nojevo doba bili prokleti da budu sluge potomcima Sima i Jafeta (grupa u koju spadaju, između ostalog, i Evropljani). Ovaj stav se u Evropi počeo menjati tek krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka, kada su mnogi hrišćanski teolozi i sveštenici postali protivnici rasizma i ropstva.

Na jugu Sjedinjenih Američkih Država, gde je institucija crnog ropstva počela još 1619. godine, hrišćanski teolozi su dodavali i druge argumente u podršku ropstva. Na primer, Jevanđelje po Luki 12:47 (sluga koji ne sluša gospodara će dobiti batine), poslanicu Efescima 6:5, prvu Timotiju 6:1, itd.

Bio je potreban krvav građanski rat pre nego što je institucija ropstva u Americi ukinuta. Ovaj rat je počeo 1861 godine, dve godine nakon objavljivanja Teorije evolucije. Američki jug je ostao dominantno rasistički nastrojen sve do polovine dvadesetog veka, a i dan danas je centar rasističkih ideja i pokreta “bele moći” (white power). Možemo sa ironijom primetiti da je ova oblast takođe i centar američkih kreacionista, od kojih dolazi i argument o rasizmu evolucije…

II – Hitler, Darvin i evolucija

“Darvin je bio rasista, a Hitler je podržavao njegovu teoriju. Na ovome možete da vidite koliko je teorija evolucije loša i zla”. Ovaj čest kreacionistički stav (koga je popularizovao Henri Moris, a koji je do danas doveo do štampanja čitavih kreacionističkih knjiga na temu Hitlera i evolucije) sadrži u sebi dve konkretne i netačne tvrdnje, te jednu duboku logičku grešku.

Prva netačna tvrdnja je da je Darvin bio rasista. Glavni dokaz Darvinovog rasizma za kreacioniste je taj da on u svojim knjigama narode Afrike, Južne Amerike i Australazije često naziva “divljaci”. U Darvinovo vreme, ovakvi izrazi su bili ustaljeni u društvu, i korišćeni u svim vrstama literature. Teško je naći knjigu iz tog perioda, od bilo kog autora, koja ne koristi slične izraze (kreacionističke knjige iz tog perioda su mnogo gore).

Drugi često pominjani “dokaz” je to što se na više mesta u knjizi “Poreklo vrsta” pominje potiskivanje manje sposobnih rasa od strane više razvijenih. Harun Jahi tekst “Mračna strana Darvinizma”, recimo, tvrdi:

“Potrebno je napomenuti da je ove zaključke Darvin iznio u knjizi “Porijeklo vrsta” – dio: “Favorabilne rase putem zaštite u prirodnoj selekciji i borbi za opstanak”. Favorabilna rasa, prema Darwinu, je bijeli evropski čovjek. A afričke i azijske rase su zaostale u borbi za život. Kao što se da zaključiti Darwin je bio pravi rasista (smatrao je da je bijeli evropski čovjek superiorniji od ostalih rasa i da će ih vremenom porobiti i uništiti), a njegova teorija evolucije je bila pseudonaučni temelj rasizma.”

Iole pažljivije čitanje knjige, međutim, je dovoljno da se jasno vidi da Darvin uopšte ne govori o ljudima: on je koristio reč “rasa” da označi varijacije unutar vrsta životinja, i na selekciju koja upravlja njihovim preživljavanjem. Nigde se ne pominje istrebljenje ili porobljavanje drugih ljudskih rasa.

Šta zaista znamo o Darvinovom stavu o rasi?

Darvin je najveći deo opažanja koja su dovela do razvitka Teorije evolucije napravio u toku putovanja do Galapagosa. Ovo putovanje se, međutim, zamalo završilo katastrofom: Darvin je bio u konstantnoj svađi sa kapetanom, i skoro je bio izbačen sa broda. Zašto? Kapetan je bio veliki rasista, i podržavao je trgovinu crnim robljem. Darvin je bio abolicionista, borac protiv ropstva, i nije hteo da sluša i trpi kapetanove rasističke komentare.

Na ostrvima Galapagos nema ljudskih naselja. U toku svog velikog putovanja, Darvin je sreo domoroce samo na jednom mestu, u toku prolaska i posete Ognjenoj Zemlji (Tiera del Fuego), na najjužnijem kraju Južne Amerike. U toku te posete, siromaštvo domorodaca ga je toliko pogodilo da je do kraja života davao značajne količine novca misionarima u tim predelima, za gradnju kuća, kupovinu lekova i hrane, te druge oblike pomoći lokalnom narodu. Toliko o rasizmu.

 

U slučaju Hitlera, stvari su još gore za kreacioniste. Hitler se, u opravdanju genocida nad Jevrejima i drugim narodima, nikada nije pozivao na evoluciju – naprotiv, on se pozivao na ideju božanskog prava, i kreacionističke ideje o stvaranju čoveka. U svojoj knjizi Mein Kampf (Moja Borba) kaže (strana 65 englesko izdanje Houghton Mifflin, 1943):

“Otud ja danas verujem da radim u skladu sa voljom Svemogućeg Stvoritelja: braneći sebe od Jevrejina, ja se borim za rad Božji.”

strana 214:

“Moramo se boriti da osiguramo opstanak i množenje naše naše rase […] da bi naš narod mogao da postigne sudbinu koju mu je odredio stvoritelj sveta.”

i malo kasnije, na strani 383:

“Podrivanje postojanja ljudske kulture kroz uništenje njenih nosilaca je u očima narodne filozofije najgori mogući zločin. Svako ko se usuđuje da napadne najvišu sliku Gospoda Boga huli protiv dobromislećeg Stvoritelja ovog čuda i doprinosi isterivanju iz Raja.”

Prilično je jasno da je Hitler, gle čuda, verovao da je Bog stvorio svet.

Dakle, istina je dijametralno suprotna kreacionističkim tvrdnjama. Ali, na početku ovog poglavlja, pomenuli smo da postoji dublji problem. O čemu je reč?

Da li Hitlerove reči, u kojima se jasno vidi da on veruje u Stvaranje i Stvoritelja, znače da sada neko može da kaže “svi kreacionisti i vernici su isto što i Hitler”? Ili, sa druge strane, ako nađemo neki citat u kome Hitler kaže “dva plus dva je četiri”; da li to znači da dva i dva nije četiri?

Najveći problem sa ovakvim argumentima je što se od čitaoca traži da ignoriše činjenice i da zaključak pravi na osnovu emocija. Čak i da je Darvin bio rasista, i da je Hitler bio veliki evolucionista, to ne znači ništa što se nauke tiče. Tvrditi da je Teorija evolucije zla zato što je Hitler verovao u nju je kao kada bi smo tvrdili da je Atomska teorija zla zato što je Hitler verovao u nju.

Činjenice o svetu se ne menjaju u skladu sa time ko u njih veruje ili ne veruje. Za njihovu istinitost nije bitno da li je onaj koji ih je otkrio bio dobar ili loš čovek. Ako najgori čovek na svetu kaže da su dva i dva četiri, on govori istinu; ako najbolji čovek na svetu kaže da su dva i dva pet, on laže.

Teorija evolucije je prihvaćena danas ne zato što naučnici poštuju Darvina. Ona stoji na osnovu dokaza, nađenih i viđenih u svetu koji nas okružuje.

III – Socijalni darvinizam

Mada prethodno navedeni argumenti nisu tačni, to, na žalost, nije kraj priče. Grupa filozofa je krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka započela pokret zasnovan na izvrtanju značenja Teorije evolucije, poznat kao Socijalni Darvinizam. Pripadnici ovog pokreta su teoriju evolucije koristili kao opravdanje za potlačivanje “nižih rasa”, ili za direktne zločine – eutanazija ili sterilizacija mentalno obolelih i retardiranih, uvođenje socijalnih razlika u skladu sa rasnim osobinama, te mnoge slične jezive stvari.

Kreacionisti se danas u svojim tekstovima često pozivaju na socijalne darviniste, i kažu “evo, ovi ljudi su u ime evolucije uradili sve te zle stvari, to je dokaz da je evolucija zla.”

Problem sa ovim argumentom je očigledan: naučna teorija, ili bilo koja filozofija, se ne može smatrati odgovornom ako je neko zloupotrebi. U suprotnom, dovoljno je uzeti primere kao što su inkvizicija ili krstaški ratovi, pa reći “eto koliko je zla Hrišćanstvo nanelo, to je dokaz da je ono zlo”.

Možemo dati i direktniji primer. U južnoj Kini, godine 1836, hrišćanski misionar Stivens je dao prevode delova Biblije mladom Kinezu po imenu Hong Huošju. Nakon puta kući u svoje rodno selo, Hong se razboleo, i u toku bolesti imao viziju; u viziji je razgovarao sa Bogom, koji mu je rekao da je on Isusov mlađi brat. Na osnovu ove vizije i inspiracije Biblijskih tekstova, on menja svoje ime u Hong Šjukvan, postaje hrišćanski propovednik i organizuje masovnu pobunu protiv pretežno konfučjanske kineske države.

Hongov pokušaj da stvori “Taiping Nebesko Carstvo” do dana današnjeg stoji kao jedan od najkrvavijih ratova u istoriji čovečanstva. U toku Hongove vladavine terora je izginulo između trideset i pedeset miliona ljudi – broj stradalih koji se može uporediti sa celokupnim brojem žrtava u Drugom svetskom ratu.

Hong je upotrebio hrišćansku religiju da proizvede neverovatnu količinu smrti, uništenja i patnje. Da li ovo znači da je Hrišćanstvo zlo, i da ga treba što pre zaboraviti? Ili možda znači da je Hong od hrišćanske filozofije napravio perverziju?

Isto važi za socijalne darviniste, sa dodatnom napomenom da se ovde radi i o naučnoj perverziji. Teorija evolucije je biološka teorija, koja govori o razvitku života na zemlji. Socijalni darvinisti su pokušali da od biološke teorije teorije stvore društvenu i moralnu filozofiju, ignorišući činjenicu da je priroda amoralna, dok ljudi to nisu.

IV – Moderna evolucija i rasizam

Kreacionistički tekstovi o rasizmu su puni priča o Darvinovom rasizmu, Hitlerovom evolucionizmu, i eksperimentima socijalnih darvinista. Nedostaje samo jedan mali detalj: poslednjih pedeset godina razvoja biologije.

U toku zadnjih pedeset godina, biolozi koji izučavaju evoluciju čovečanstva su pokazali da pojam rase nema biološko značenje. Genetske razlike su male i ne prate rasne granice – često ima manje razlike između rasa nego između različitih nacija unutar iste rase.

Razvoj ekologije i epidemiologije je takođe pokazao još jednu veoma značajnu stvar: raznovrsnost je od ključne važnosti za preživljavanje vrste. Što je manja genetska raznovrsnost vrste, veće su šanse da će se pojaviti nešto (bolest, parazit, promena u životnoj sredini) što će dovesti do njenog izumiranja.

Mada su razlozi za ovo kompleksni sa genetske tačke gledišta, osnovna ideja se može lako intuitivno razumeti. Ako se jedan čovek razboli i umre od neke bolesti, drugi čovek sa drugačijim genima će možda biti otporniji, pa se ili neće razboleti ili bar neće umreti. Ako su svi ljudi isti, sa veoma sličnim genima, dovoljna je jedna bolest ili jedan parazit da uništi čitavu ljudsku rasu. Ali ako postoji razlika među ljudima, ako svako od nas nosi različite gene (što podrazumeva da ćemo svi i izgledati drugačije jedni od drugih), onda imamo dobru šansu da preživimo bezmalo sve što bi nas moglo pogoditi.

Primer koji ovo jako lepo pokazuje je grip (takozvani “Španski grip”) koji je pogodio svet 1918. U toku ove epidemije virus se proširio na doslovno sve ljude na svetu; tragovi bolesti su nađeni svuda, do najizolovanijih ostrva u Pacifiku. Procenjuje se da je oko sto miliona ljudi umrlo u toku te zime širom sveta; Među mrtvima je, neshvatljivo lekarima tog doba, bilo mnogo mladih ljudi, u punoj životnoj snazi.

Šta se dogodilo? Genetska kombinacija nekih ljudi je reagovala na grip na takav način da bi imuni sistem, u pokušaju da ukloni virus, sam uništio sopstvena pluća. Mlade ljude sa tom genetskom kombinacijom je ubijao njihov sopstveni snažni imuni sistem. Smatra se da su doslovno svi ljudi čija genetika je bila podložna infekciji umrli u toku ove epidemije.

Da su svi ljudi na svetu tada imali te iste gene – da su svi ljudi “jedna rasa”, sa istim osobinama, onako kako je Hitler to zamišljao – grip bi pobio sve ljude na svetu. Niko ne bi preživeo. Otud, sa tačke gledišta moderne evolucije, rasizam nije samo socijalno zlo, već i direktna opasnost za opstanak ljudske rase.

[nazad na vrh strane]